Dok u drugim krajevima Srbije aždaje donose strah i razaranje, u senci planine Željin priča se sasvim drugačija povest. Ovde se ne veruje u čudovišta koja kradu devojke, već u Željinsku Alu – mitsku čuvarku koja je vekovima štitila župske vinograde od onoga čega se seljak najviše plaši: leda i neba.
Bitka u oblacima
Stari Župljani, oni koji su život proveli gledajući u nebo iznad svojih čokota, znali su – kada se crni, teški oblaci nadviju nad Željinom, počinje bitka. Verovalo se da crne ale iz drugih krajeva pokušavaju da navuku gradonosne oblake nad plodnu Župu kako bi uništile berbu.
Tada bi, prema predanju, iz najdubljih šuma i magli Željina poletela domaća Željinska Ala. Ona nije dozvoljavala tuđim silama da haraju njenom teritorijom. Narod je govorio da je grmljavina zapravo zvuk njenog udara u neprijatelja, a munje odsjaj njene borbe da razbije oblake i pretvori ih u blagu kišu ili ih otera ka neprohodnim planinskim masivima.
Zaštitnica „Vinske prestonice“
Zbog te nesvakidašnje veze između mitskog bića i naroda, Željin je uvek smatran svetom, ali i opasnom planinom. Malo ko je smeo da zakorači na same vrhove, u strahu da ne uznemiri zaštitnicu dok se odmara u pećinama. Postoji verovanje da je upravo ona zaslužna što je Župa decenijama, pa i vekovima, ostajala netaknuta od onih katastrofalnih nepogoda koje su pustošile okolne krajeve.
Ona nije tražila žrtve, već samo poštovanje prema planini i lozi.
Šapat u vinu
Ova veza između Željinske Ale i vinograda daje svakom gutljaju župskog vina posebnu težinu. To je vino koje je odrastalo „pod stražom“.
